Полиамидни синтетички полимери, познати као Нијлон, представљају породицу високоперформанских термопластике који се карактеришу понављањем амидних група (-CO-NH-) у својој молекулској структури. Ова амидна група одговорна је за јаке међумолекулске водоничне везе, које обезбеђују кључна својства као што су висока механичка чврстоћа, отпорност на удараце и релативно висока тачка топљења. Две основне комерцијалне врсте су Полиамид 6 (Нијлон 6), који се производи отварањем прстена капролактама, и Полиамид 66 (Нијлон 66), који се синтетише поликондензацијом хексаметилендiamина и адипинске киселине. Бројчани суфикс означава број угљеникових атома у полазним диаминима и дикарбоксилним киселинама. Ова структурна разлика даје PA66 вишу тачку топљења и боља термичка својства, док PA6 уопште има бољу отпорност на ударце и лакше се обрађује. Поред ових, друге важне варијанте укључују PA 11 и PA 12 (изведене из обновљивог касторовог уља), познате по својој флексибилности и ниској апсорпцији влаге, као и полуароматичне полиамиде (PPA) који имају још већу термичку и хемијску отпорност. Основна карактеристика свих полиамида је изузетна отпорност на абразију, добра хемијска отпорност на угљоводонике и уља, као и низак коефицијент трења. Дефинишућа особина је њихова хигроскопна природа; апсорбују влагу из атмосфере, која делује као пластификатор, повећавајући жилавост и отпорност на ударце, али смањујући чврстоћу и димензионалну стабилност. Ова осетљивост на влагу захтева пажљиво сушење пре топљења и обраде. Њихова синтеза и вишестрана својства учинили су полиамиде незаобилазним у бројним применама, од влакана и текстила до техничких делова у аутомобилској индустрији, електроници и потрошачким производима.