Материјал за структурни термички мост је компонента високих перформанси која је дизајнирана да истовремено обезбеди термичку изолацију и пренесе значајне структурне оптерећења између грађевинских елемената, ефикасно елиминишући термичке мостове у носећим везама. За разлику од стандардне изолације, ови материјали су инжењерски направљени да поседују високу чврстоћу на притисак, високу чврстоћу на смичење и низак износ пузњења под трајним оптерећењем, све док задржавају низак коефицијент топлотне проводљивости. Уобичајене примене укључују изолацију веза између бетонских балкона и плоча, челичних конзолних греда и потпора парапета — класичних тачака великих губитака топлоте и потенцијалне кондензације. Материјали су типично композитни полимери, при чему се полиамид (PA66) армиран великим процентима (нпр. 30–40%) стаклених влакана често користи због оптималне равнотеже механичких својстава (чврстоћа на притисак >100 MPa, чврстоћа на смичење >40 MPa) и топлотне отпорности (k-вредност ~0,3 W/m·K). Други системи могу користити густ, влакнима армиран полимерни бетон или напредне епоксидне композите. Пројектовање подразумева прецизну анализу оптерећења (стално, корисно, ветар, земљотрес) и термичких перформанси (Psi-вредност) ради одабира одговарајућег материјала и дебљине. Монтажа је критична; материјал се прецизно исеца и поставља у опалубу пре него што се бетон сипа, или се причвршћује завртњевима између челичних делова, осигуравајући потпуну носивост и без тачкастих контаката који би могли заобићи изолацију. Коришћењем структурног термичког моста, фасада зграде остаје континуирана, што доводи до виших температура унутрашњих површина, смањених губитака енергије, елиминисаног ризика од кондензације и испуњења услова енергетских стандарда. Ова технологија је основа за пројектовање високоперформантних, термички прекинутих грађевинских скелета, омогућавајући архитектама и инжењерима да стварају изразите форме попут конзолних балкона, не жртвујући термичку целину омотача зграде.