Калуп у екструзији је кључни алат који дефинише саму сврху процеса: стварање непрекидног предмета са одређеним, фиксираним попречним пресеком. То је тачка трансформације у којој аморфна, високопритисна маса из екструдера добија свој коначни облик. Улога калупа је вишеструка. Прво, мора да издржи строге радне услове, укључујући високе температуре (често 200–300°C за пластике) и интензивне притиске. Друго, његова унутрашња геометрија мора бити пројектована тако да се надомакне изазовима тока топљевине. Процес пројектовања подразумева предвиђање и компензацију вискозноеластичног понашања полимера, пре свега ширење калупа (die swell). Отвор калупа је стога уобичајено мањи и другачијег облика него што је жељени коначни профил. Унутрашњи пут тока мора бити усклађен како би се избегле мртве зоне где се материјал може застојити и деградирати, а такође мора равномерно распоредити топљевину тако да напушта ивице калупа истом брзином. За једноставан калуп за плочу користи се чешир-манжетна (coat-hanger manifold); за сложен профил, канализација тока је запремина прилагођеног дизајна. Прецизно машинско обрадивање, челик високог квалитета и уситњена полирања калупа усмерени су ка једном циљу: производњи екструдата који захтева минималну завршну обраду и стално испуњава све димензионалне, естетичке и функционалне спецификације. Без преувеличавања, калуп је најкритичнији елемент који одређује успех и квалитет операције екструзије.